Stefan Šorak kao nekad Novak Đoković

 

Nova nada srpskog plivanja: Stefan Šorak na pobedničkom postolju u Moskvi

 

Stefan Šorak, tinejdžer iz Kikinde, je novo ime u evropskom plivanju. U društvo najboljih plivača Starog kontinenta uplivao je krajem prošlog meseca na tri takmičenja Svetskog kupa. U Stokholmu je bio drugi na 400 metara kraul i drugi na 1.500 metara kraul. U Moskvi prvi na 1.500 metara kraul, a u Berlinu treći na 400 metara kraul!

 

Rođen je 26. marta 1992. u Kikindi. Visok je 192 cm. Prošlog juna je završio gimnaziju. Član je lokalnog plivačkog kluba Banat.

 

Moj sagovornik je Branislav Šorak, Stefanov otac, diplomirani inženjer rudarstva, koji sa suprugom Rozalijom, višom medicinskom sestrom, živi u Kikindi, a deca su im na dve strane: ćerka Lea završava Filološki fakultet u Beogradu, a Stefan je sad u Dubaiju, u klubu Hamilton koji vodi engleski plivački trener Kris Tajdi.

 

Kako školujete decu?

 

Teško. Ćerka pravi troškove koji su normalni, ali sa sinom je to druga situacija. Snalazimo se kao nekad roditelji Novaka Đokovića. Ni od koga nemamo finansijsku pomoć. Prolazimo kroz sve finansijske probleme koje, uz mnogo muka, zasad, rešavamo u hodu, pa i uz pomoć prijatelja. To je, na žalost, u Srbiji, sudbina roditelja talentovane dece u svim delatnostima.

 

Kad je Stefan postao plivač?

 

U devetoj godini je, posle igranja košarke, u koju sam ga odveo kao bivši košarkaš, odlučio da, ipak, bude plivač. I ja sam tu njegovu odluku poštovao uz uslov da sve u životu mora da radi ozbiljno! Od tada je osvojio 48 titula prvaka i oborio 72 državna rekorda u – svim kategorijama!

 

Gde je on sad na evropskoj tabeli?

 

Stefan je trenutno šesti plivač Evrope na 400 metara kraul. Na 1500 metara kraul bio bi, sa rezultatom iz Moskve (15,04, 07.), osmi na prošlom Prvenstvu Evrope, a na 800 metara kraul sad je deseti plivač Evrope. Ovi rezultati na Svetskom kupu ubacili su ga u vrh evropskog plivanja. Naš cilj je da na svim narednim takmičenjima uđe u finale, a u tim trkama sve je moguće, pa i ono što je njegov trenutni cilj – ispunjavanje norme za odlazak na Olimpijske igre. To će, verujemo, učini do juna.

 

On je u Dubaiju, a fakultet?

 

Ove školske godine će „zaboraviti” na učenje zbog priprema za sva takmičenja i mogući odlazak na Olimpijske igre u London (jul 2012). Planirali smo da Stefan, na pripreme, ide u Ameriku, ali zbog nastavka rada sa engleskim trenerom Krisom Tajdijem odlučili smo da ode u Dubai. Prvi deo njihove saradnje počeo je pre godinu dana. Bio je to dopisni trening! Stefan je bio u Kikindi, a Tajdi mu je svaki dan, iz Dubaija, pismeno davao zadatke za trening. Sad su, od avgusta obojica u Dubaiju i rezultati te saradnje bile su ove trke u Stokholmu, Moskvi i Berlinu.

 

Ko je Kris Tajdi?

 

On je bio veoma dobar engleski plivač, prsaš, koji je u Dubaiju, u klubu Hamilton, prvi trener. Ima tridesetak godina. Od 2008. radi u tom klubu. Nema porodicu. Tu je sa devojkom. U radu mu pomaže drug iz Engleske, specijalista za sticanje snage u teretani. Tajdi ništa ne improvizuje ni u toku treninga ni u odnosu prema plivačima, pa tim životnim stavom izaziva spontano poštovanje svih učesnika u toj „igri”. A nama, u Dubaiju, nesebičnu pomoć, pruža i porodica Stjepanović, čiji sin Velja je juniorski prvak Evrope na 100 metara slobodnim i na 100 metara delfin stilom.

 

Koliko Vas Stefanovo plivanje košta?

 

Bolje da vam ne kažem. Plaćam u Dubaiju stan, hranu, rad.... Evo samo jedan podatak: Sad kad je putovao u Stokholm, Moskvu i Berlin i samo avio karte koštaju 1.440 evra, a gde su hrana, smeštaj, treninzi, tranzitni troškovi...

 

Da li Vam je država nudila pomoć?

 

Ni u vreme kad je Stefan obarao državne rekorde, a ni sad, nemamo ponudu ni za kakvu finansijsku pomoć od bilo koje organizacije. Molio sam Sportski savez Srbije za pomoć, ali oni nisu imali para. Doduše, Olimpijski komitet ga je pre desetak dana upisao na listu onih čiji učinak se prati, pa bi, posle sledećih takmičenja, možda mogli da očekujemo neku pomoć. Ali, zasad, sem čestitki za sve uspehe, nemamo ni od koga neku opipljiviju podršku. Ipak ne odustajemo od borbe. Radićemo tako dok možemo, a posle – videćemo.

 

Kako Stefan živi u Dubaiju?

 

U iznajmljenom stanu je sa jednim Englezom, plivačem. Imaju svoje sobe, a kuhinja i kupatilo su zajednički. Sami spremaju sebi doručak, ručak i večeru i sve užine koje moraju da imaju. Jedu samo propisanu hranu. Zabranjeno im je da koriste restorane brze hrane. Sve ovo rade samo zato što trener Kris Tajdi traži od plivača apsolutnu spremnost za sve – i u bazenu i van njega.

 

Kad mu počinje radni dan?

 

Vrlo rano. Diže se u 4,40, a prvi trening mu počinje u 5,30 i traje dva i po sata. Zatim odlazi u teretanu na istezanje i vežbanje. U međuvremenu pripremi ručak, a posle ručka se dva sata odmara. Zatim odlazi u klub i pomaže trenerima u radu sa decom. I posle toga ima duži plivački trening, pa odmor, gleda televiziju, Internet... Jedini slobodan dan mu je subota kad odlazi na ručak do porodice Stjepanović.

 

A da li Stefan ima devojku?

 

Koliko ja znam nema. Koja devojka može da prati momka koji svaki dan živi u vodi po šest sati. Ona bi mogla samo da bude tu negde pored bazena. Ali, znam da je i ovde, u Kikindi, imao mnogo simpatija. Bio je u gimnaziji omiljen lik...