Obveznice jeftinije od kredita

Papire opština i lokalnih samouprava za infrastrukturu mogu da kupuju i prodaju njihovi građani

 

 

Ilustracija Novica Kocić

 

Od kada je prošle godine Novi Sad prvi u državi emitovao municipalne obveznice, uštedevši tri miliona evra u poređenju sa zaduživanjem putem klasičnog kredita, poraslo je interesovanje za ovaj vid finansiranja kapitalnih projekata. Istim putem krenuli su Užice i Pančevo, a Kikinda i Aranđelovac se upravo pripremaju da emituju opštinske hartije od vrednosti.

 

Izmenama Zakona o javnom dugu, omogućeno je građanima da kupuju te obveznice i da na taj način ulažu u infrastrukturu opštine u kojoj žive. Do sada su kupci mogle da budu samo finansijske institucije i država, i nije bilo moguće trgovanje s njima na berzi.

 

Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština, kaže da dosadašnje dobro iskustvo nagoveštava još intenzivnije korišćenje ovog vida zaduživanja.

 

– Najbolja ponuda koju je Novi Sad dobio za otkup obveznica bila je sa kamatnom stopom od 6,25 odsto fiksno u evrima, na 12 godina, uključujući i dve godine grejs perioda. Ukupan iznos emisije bio je 35 miliona evra. Koliko je ova cena bila dobra za grad možda najbolje govori kamatna stopa po kojoj je država prošle godine, negde u isto vreme, emitovala prvu evroobveznicu, ali u dolarima, i za to platila kamatnu stopu od 7,25 odsto – objašnjava Bućić.

 

Prema njegovom mišljenju najbolji rezultati se postižu kada opština za određeni projekat istovremeno pokuša da dobija kredit i izda obveznice. U takvim uslovima banke su znatno motivisanije da opštini ponude bolje uslove zaduživanja, jer im emisija hartija predstavlja konkurenciju.

 

Primer za to su Užice, koje je nameravalo da obveznicama prikupi milion evra za finansiranje kapitalnih investicija, ali je paralelno pozvalo i banke da daju svoje ponude. Na kraju se ispostavilo da je ovaj grad dobio najbolju kreditnu ponudu koju je ijedna banka ikada dala nekoj lokalnoj samoupravi u Srbiji. Kredit na šest godina sa kamatom od 2,97 odsto plus tromesečni euribor, što je u momentu zaključivanja ugovora bilo ukupno 4,8 odsto na ukupno 100 miliona dinara.

 

Upitan da li je preporučljivo zaduživanja putem obveznica kada je država i sama prilično zadužena, naš sagovornik odgovara potvrdno.

 

– Udeo lokalnih samouprava u javnom dugu države gotovo je zanemarljiv. Ako pretpostavimo da se ukupan javni dug kreće oko 45 odsto BDP, onda je učešće lokalnih samouprava približno oko 1,5 odsto BDP (uz napomenu da grad Beograd u ovom iznosu učestvuje sa najvećim delom) – smatra Bućić.

 

On naglašava da se lokalne samouprave mogu dugoročno zaduživati samo za finansiranje kapitalnih investicionih objekata (putevi, vodovod, grejanje, gasifikacija, mostovi, kanalizacija, tretman čvrstog otpada i otpadnih voda, industrijske zone i sve ono što unapređuje život građana u svakoj opštini) , ali se ne mogu zaduživati za tekuće rashode (plate i slično).

 

– To predstavlja ogromnu razliku u odnosu na državu, koja se često zadužuje da bi finansirala tekući budžetski deficit. Zato bi bila nemerljiva šteta za čitavu zemlju, za sve lokalne samouprave, a posebno za građane kada lokalne samouprave ne bi mogle da se zadužuju – kaže Bućić.

 

Marijana Avakumović

 

-----------------------------------------------------------

 

Zašto obveznice

 

Kada je reč o obveznicama, lokalna samouprava je ta koja samostalno određuje rok na koji želi da se zaduži, valutu, vrstu kamatne stope, dužinu grejs perioda, strukturu i dinamiku otplate glavnice i kupona, što sve čini veliku prednost u odnosu na standardnu bankarsku ponudu kada je reč o kreditima. Pored toga, obveznicu je uvek moguće prevremeno otkupiti, tj. vratiti dug pre isteka roka. Emisijom obveznica, lokalna samouprava se svim potencijalnim investitorima predstavlja na transparentan i odgovoran način, predstavljajući široj javnosti sve svoje finansijske podatke.