Subvencije čuvaju proizvođače mleka

Broj farmera u mnogim vojvođanskim selima toliko je smanjen, da je sada samo bleda slika nekadašnje snage te grane poljoprivrede. Uz to, nisu retki stočari koji i dalje proizvode kravlje mleko, samo zahvaljujući subvencijama države.

Mlečno govedarstvo nije delatnost kojom se bavi od danas do sutra. Potrebno je mnogo truda i novca, da bi se ta poljoprivredna grana razvila. Međutim, u mnogim selima, zbog ogromnih troškova i slabije zainteresovanosti prerađivača, farmeri odustaju od uzgoja krava.

Zato je u Kikindi višestruko smanjen broj grla, tvrdi farmer Branislav Sireta. "Svi pričaju da treba podržati farmere, ali je to nedovoljno", objašnjava on.

U Kikindi manje stočara

"Sada je pet puta manje farmera nego pre dvadesetak godina. Na sva usta govori se da bi trebalo da  poljoprivrednici rade i stočarstvo, međutim to je krvav dinar. Država bi trebala više pažnje da posveti toj grani poljoprivrede. Mogu na prste da nabrojim koliko farmera ima u ulici, samo nas dvoje mladih, a nekada je svaka druga kuća držala stoku. Samo nas dvoje u celoj Ulici cara Dušana u Kikindi", žali se Sireta.



Profit u mlečnom govedarstvu je mali, a rizik preveliki, žali se poljoprivrednica u Nakovu Olivera Latinović.

Ona upozorava na to, da je 25 hiljada dinara subvencije države po grlu, jedini razlog što ne napušta taj posao.

"Da kažem iskreno, da nema tih subvencija u roku od mesec dana bi smo morali da rasprodamo sva mlečna grla. Objekti su novi, napravljeni su i ne moramo da plaćamo zakup, iskoristili bi taj prostor za neku drugu proizvodnju. Sa ovim cenama, mnogo je isplativije raditi ratarstvo. Za dva meseca uradite posao i mirni ste celu godinu", kaže ona.

Novac od države jedini spas

Prema njenim rečima, neophodno je da novac od države stiže na vreme.

"Taj novac je jedini spas, velika je kriza. Za prošlu godinu dobili smo subvencije za krave u januaru – februaru. Kada nešto očekujete, a treba da kupite recimo gorivo, a nemate novca, čekate mlekaru pa vam prođe sezona toga što radite", zaključuje Latinovićka.



Farmerima je bitna i premija od pet dinara za litru mleka. Petar Zavišić iz Mokrina nada se da premije neće kasniti.

"Taj novac mnogo znači, ali nikad da plate. Prvu laktaciju - januar, februar, mart trebali su da isplate. Ne znam šta je razlog kašnjenja. Sad se menja Vlada, ali nešto će se već uraditi", kaže Zavišić.

Uz sve rečeno, ono što mnogim proizvođačima mleka smeta su dispariteti cena u poljoprivredi. Stočari zbog specifičnosti proizvodnje, praktično nemaju ni slobodnog dana niti odmora. Neretko bi više zaradili da su jednostavno proizvodili kukuruz, umesto što su njime hranili stoku.